Kako je nastao Deda Mraz

„Ko veruje, nijedan mu dokaz nije potreban. Ko ne veruje, nijedan mu dokaz nije dovoljan.”
Analizirajmo najpre Deda Mraza. Planetarno popularna fiktivna ličnost, koja svakog Božića (kod nas svake Nove godine) dobroj deci donosi paketiće. Ispod jelke ili u čarapu okačenu kod kamina, iz kog izađe prethodno se spustivši niz dimnjak. Deca mu pre toga pišu pismo, u kom kažu da su bila dobra cele godine i da bi kao nagradu želeli tu i tu igračku. Koncept koji deluje sasvim razumljivo. Igra šargarepe: ko je bio dobar, dobije poklon; ko nije bio, ne dobije poklon, ali ne dobije ni kaznu.

Potreba za Deda Mrazom je nastala u zapadnoj i severnoj Evropi, gde je tokom zimskih meseci veoma malo sunčeve svetlosti, te se mnogi, a naročito deca osećaju tužno i sumorno. Iz tog razloga, počeli su da izmišljaju likove koji bi im uneli radost u živote tih sivih dana.

Jedan od njih je i Sveti Nikola ili Nikolaus (Sinterklaas kako ga zovu u Holadiji) koji je bio jako popularan u kontinentalnom delu zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj, Danskoj i Holandiji. On se i danas slavi u Nemačkoj u onim delovima koji se odupiru globalizaciji Deda Mraza. Sveti Nikolaus je bio mršav i nosio je biskupsku odoru, a dolazio bi svakog 6. decembra na belom konju i ostavljao deci poklone.

Naseljavanjem severnog američkog kontinenta, ljudi donose i svoje kulturološko nasleđe. Tako kroz nekoliko vekova predanja, od svetog Nikolausa ili Sinterklaasa nastaje Deda Mraz ili na engleskom Santa Claus. Konja je zamenio sankama sa irvasima, a dobio je i suprugu Baba Mrazicu, te se posledično i ugojio. Za naš vizuelni doživljaj Deda Mraza, najzaslužnija je kompanija Coca-Cola koja je Deda Mrazov lik koristila tridesetih godina u svojoj novogodišnjoj kampanji povećanja prodaje ovog hladnog bezalkoholnog pića tokom zimskih meseci.

Ipak, nije Deda Mraz taj koji kupuje te poklone, već naši roditelji i svi drugi kojima je stalo da dočekamo praznike srećni. Međutim, kada dečije želje premaše mogućnosti darodavaca, iluzija se raspršava.
Moje lično mišljenje je da je vera duboko lična stvar. Svako ima izbor da veruje i u koga