Zašto se ne trebaš oslanjati samo na ono što vidiš?

Odluči neki car, zbog nekakva važnog položaja na dvoru, testirati svoje dvorjane. Okruže ga moćni i mudri ljudi i car im reče: „Imam problem i zanima me tko je od vas u stanju riješiti ga”.

Odvede ih potom do ogromnih vrata; tako velika vrata još nitko nije bio vidio. „Ovo su najveća i najteža vrata u mojem carstvu”, objasni car. „Može li ih koji od vas otvoriti?”

Neki stanu, izdaleka, samo odmahivati glavom. Drugi, koje smatrahu mudracima, zagledali su vrata izbliza, no na posljetku su ipak priznali kako ih ne mogu otvoriti. Na kraju su se svi složili kako je zadatak pretežak i da ga ne mogu riješiti.

Tada neki dvorjanin, ipak, priđe vratima: zagledavao ih, opipavao, gurao, nastojao pomaknuti… Odjednom, povuče ih snažnim trzajem i gle – vrata se otvore! Bila su odškrinuta, ne i zaključana, i nije bilo potrebno ništa drugo do samopouzdanja da se to utvrdi i da se prema tome postupi.

Car objavi: „Ti ćeš dobiti položaj na dvoru. Nisi se oslonio samo na ono što vidiš. Usudio si se pokušati ono što se u početku činilo nemogućim”.

Usudite se i vi! Mnoga su vrata odškrinuta.